+ 381 65 8266 491         office@eurokonzalting.rs           hr

IPA

Instrument za pretpristupnu pomoć IPA II za razdoblje od 2014 – 2020

 

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II) jeste finansijski instrument Evropske unije koji podržava strategiju proširenja Evropske unije, čija namena je da pruži pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Opšti ciljevi pretpristupnih fondova EU su jačanje demokratskih institucija i vladavine prava, afirmacija i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, rodna ravnopravnost i nediskriminacija, reforma državne uprave uključujući uspostavljanje decentralizovanog upravljanja EU fondovima (Decentralised Management – DM), sprovođenje ekonomskih reformi, razvoj civilnog društva, obnova i pomirenje odnosno unapređenje regionalne i prekogranične saradnje.

Na osnovu Odluke Evropske komisije o prenosu ovlašćenja za upravljanje programima pretpristupne pomoći EU na odgovarajuća tela u Republici Srbiji koja su ispunila neophodne zahteve prenete su nadležnosti za samostalno upravljanje programima pretpristupne pomoći EU. Uspostavljanje decentralizovanog upravljanja EU fondovima predstavlja važan korak prema učlanjenju Republike Srbije u Evropsku Unije tj. pripremu državne administracije Republike Srbije za korišćenje Strukturnih i Kohezionih fondova EU.

IPA II komponente Srbija:

I komponenta: Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building – TAIB)

Komponenta I Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija (TAIB) kreirana je da podrži izgradnju administrativnih kapaciteta državnih i pravosudnih institucija, privredni razvoj i društvenu povezanost, kao i da izgradi sposobnost za preuzimanje obaveza procesa pridruživanja. Cilj prve IPA II komponente je da pruži podršku u procesu približavanja Evropskoj uniji i ispunjavanju kriterijuma i standarda za pristupanje, prenošenju zakonodavstva i posebno u jačanju kapaciteta. Omogućava zemlji koja je potencijalni kandidat za članstvo u EU učestvovanje u Programima zajednice i radu agencije Evropske unije.

Pomoć koja se obezbeđuje u okviru TAIB komponente može biti realizovana kroz:

  • tehničku pomoć,
  • investicije,
  • grantove,
  • podršku pri pripremi projekata,
  • sprovođenje finansijskih aranžmana u saradnji sa finansijskim ustanovama,
  • budžetsku podršku,
  • pokrivanje troškova učestvovanja u programima zajednice.

II komponenta: Prekogranična saradnja (CBC – Cross-border Cooperation)

Delujući prvenstveno na lokalnom nivou u graničnim oblastima, programi prekogranične saradnje pomažu stanovništvu s obe strane granice u promovisanju održivog privrednog i društvenog razvoja, gde se zajedničkim naporima rešavaju zajednički problemi (npr. očuvanje životne sredine, prirodne i kulturne baštine, javno zdravlje, sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala itd.), obezbeđuju efikasne i sigurne granice i promovišu zajedničke akcije u koje su uključeni lokalni učesnici iz prekograničnih oblasti. Aktivnosti koje se finansiraju u okviru ove komponente uglavnom se sprovode posredstvom grantova. Uspešno provedene programe prekogranične saradnje sa Republikom Srbijom do sada su ostvarili Bugarska, Rumunjska, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina te Crna Gora. Druga komponenta IPA II programa pomoći zemljama u procesu pristupanja Evropskoj uniji je dalji podsticaj jačanju prekogranične saradnje sa zemljama zapadnog Balkana, kao i kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Komponenta prekogranične saradnje ima za cilj smanjenje dispariteta u ekonomskom razvoju, kao i jačanje saradnje između organizacija civilnog društva u pograničnim oblastima.

III komponenta: Regionalni razvoj (Regional development)

Osnovni preduslov za korišćenje IPA komponenti III i IV je sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i akreditacija decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije. Potencijalni korisnici su organi državne vlasti, javne institucije, socijalni partneri i nevladine organizacije. Raspodjela sredstava se zasniva na višegodišnjim programskim dokumentima, odnosno Operativnim programima. IPA komponenta III podržava projekte u sektoru zaštite životne sredine i transporta, kao i programe koji promovišu regionalnu konkurentnost i razvoj, dok služe kao i prethodnica Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) i Kohezioni fond.

IV komponenta: Razvoj ljudskih resursa (Human resources development)

IPA komponentna IV predstavlja programski okvir za korišćenje sredstava u sektoru zapošljavanja, obrazovanja, društvene inkluzije i integracije, kao i jačanje institucionalnog kapaciteta i efikasnosti državne administracije i javnih usluga. Komponenta razvoja ljudskih resursa podržava projekte koji imaju za cilj promovisanje zapošljavanja, obrazovanja/obuke i socijalne inkluzije, i služi kao prethodnica Evropskog socijalnog fonda (ESF).

V komponenta: Ruralni razvoj (Rural development)

Kroz IPA komponentu V – Ruralni razvoj, Evropska unija zemljama kandidatima za članstvo pruža podršku u procesu prilagođavanja poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, kao i u pripremi za implementaciju zakonodavstva EU i upravljanje Zajedničkom poljoprivrednom politikom. Namenjena je zemljama kandidatima. Ova komponenta ima za cilj finansiranje mera ruralnog razvoja sukladno nacionalnom Programu ruralnog razvoja.

IPA komponenta I – Pomoć u tranziciji i izgradnji institucija

Program IPA komponenta I – Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija uključuje mere izgradnje institucija i s njima kombinovanih ulaganja. Prva IPA komponenta osmišljena je s ciljem da pruži podršku približavanja Evropskoj uniji u ispunjenju kriterijuma i standarda koje nameće pristupanje, u prenošenju zakonodavstva i u jačanju kapaciteta institucija. Očekuje se učestvovanje zemlje potencijalnog kandidata za članstvo u EU. Kroz prvu komponentu IPA područja su grupisana u tri oblasti: politički zahtevi, društveno-ekonomski razvoj i EU standardi. Republika Srbija će za projekte u okviru prve komponente imati na raspolaganju oko 200 milijuna evra godišnje.

Sredstva iz prve komponente IPA programa podjednako su raspoređena na sledeće sektore: pravosuđe i unutrašnji poslovi, reforma javne uprave, društveni razvoj, razvoj privatnog sektora, transport, zaštita životne sredine, klimatske promene i energija, poljoprivreda i ruralni razvoj, horizontalne i ostale aktivnosti u vezi sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Oblici sprovođenja pomoći za navedena sredstva iz prve komponente IPA programa mogu biti korišćena u sledećim formama:

  • tehnička pomoć – konsultantske usluge za pripremu dokumentacije, njihovo sprovođenje, pripremu i sprovođenje obuke, itd.
  • tvining i laki tvining – angažovanje stručnjaka iz država članica EU, poznatih pod nazivom stalni tvining savetnici, na specifičnim projektima na određeni period od najmanje godinu dana (obuka, prevođenje, specijolizovana podrška za informacione tehnologije i drugo). Laki tvining odnosi se na kraći period pomoći (do 6 meseci) ekspertize državnih službenika.
  • investicija – nabavka opreme ili sprovođenje radova (rekonstrukcija i izgradnja).
  • šeme grantova/bespovratne pomoći – direktne finansijske donacije iz budžeta Evropskih zajednica, koja se daju za finansiranje aktivnosti i projekata različitih neprofitnih subjekata (lokalna samouprava, razvojne agencije, civilno društvo i mediji) koji ostvaruju ciljeve opšteg evropskog interesa.

Organizacije civilnog društva učestvuju kao korisnici grantova od početka koriščenja IPA programa od strane Republike Srbije. Organizacije civilnog društva koje mogu da budu korisnici grantova odobrenih kroz IPA program jesu nevladine organizacije, sindikati, mediji, neprofitna udruženja zaposlenika ili profesionalaca i druge organizacione strukture koje deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana.

IPA II - Prekogranična saradnja

Programi prekogranične saradnje su instrument Evropske unije za pružanje podrške saradnji institucija u pograničnim oblastima susednih država. Programi predstavljaju finansijsku podršku saradnji pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili saradnju delova ili celih država (transnacionalna saradnja) sa ciljem da se unapredi društveno-ekonomski, kulturni i istorijski potencijal tih oblasti. Ovi programi pomažu institucijama u Srbiji da se upoznaju i rade u skladu sa pravilima strukturnih fondova koja važe za zemlje članice EU. Republika Srbija je u ovaj vid saradnje prvi put uključena 2004. godine kroz tzv. Susedske programe finansirane iz sredstava KARDS 2000-2006, nakon toga u okviru druge komponente instrumenta IPA - finansijskog instrumenta Evropske Unije za podršku pristupanju za period 2007-2013, a danas se programi sprovode u okviru oblasti politike regionalna i transnacionalna saradnja IPA II perspektiva 2014-2020.

U okviru finansijske perspektive 2014-2020, objavljeno je pet javnih poziva za podnošenje predloga projekata u okviru sledećih programa: Bugarska-Srbija, Rumunija-Srbija (dva poziva), transnacionalnog programa Dunav i Jadransko-jonskog transnacionalnog programa. Operativni programi za sve programe su odobreni od strane Evropske komisije (EK).

Sprovođenjem programa na lokalnom i regionalnom nivou stvaraju se dugoročni lični kontakti i veze između ljudi iz zajednica sa obe strane granice, što predstavlja temelj za dalju saradnju i razvoj. Također, kroz proces identifikovanja projekata, prijavljivanja za sredstva, kao i tokom sprovođenja projekata, partneri iz Srbije stiču dragoceno iskustvo u korišćenju fondova Evropske unije jer se svi pozivi za projektne predloge sprovode u skladu sa pravilima programa EU za eksternu pomoć.

Vrste projekata koji se finansiraju su mali infrastrukturni prekogranični projekti, projekti ekonomske saradnje, kao i aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, turizam, kulturu, poljoprivredu, obrazovanje, istraživanje i razvoj, zapošljavanje, institucionalnu saradnju... Sredstva su bespovratna, sa obavezom da korisnik donacije kofinansira svoj projekat u iznosu od minimum 15% od vrednosti projekta. Način dodele sredstava je putem javnog konkursa.

IPA III – Regionalni razvoj

Preduvjet za korišćenje sredstava IPA komponente III – Regionalni razvoj, sticanje je statusa države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji i akreditacije decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije. Srbija je svoj zahtev za članstvo u EU podnela 19. decembra 2009. godine, te je taj status stekla 1. marta 2012. godine.

U okviru IPA komponente III – Regionalni razvoj, definisane su tri prioritetne oblasti, ose prioriteta:

  1. Saobraćajna infrastruktura, posebno međusobna veza i međusobna operativnost između nacionalnih mreža i između nacionalnih i transevropskih mreža.
  2. Životna sredina, i mere povezane sa životnom sredinom koje se odnose na upravljanje otpadom, vodosnabdevanjem, gradskim otpadnim vodama i kvalitetom vazduha, obnovu zagađenih mesta i zemljišta. Oblasti koje se odnose na održivi razvoj koji predstavljaju korist za životnu sredinu, tj. energetska efikasnost i obnovljivu energiju.
  3. Regionalna konkurentnost, što uključuje: obezbeđenje poslovnih i tehnoloških usluga za preduzeća posebno u oblasti upravljanja, istraživanja i razvoja tržišta i umrežavanje; pristup i upotrebu informativnih i komunikacionih tehnologija; unapređenje tehnološkog razvoja, istraživanja i inovacija, uključujući saradnju sa tercijalnim obrazovnim i istraživačkim institucijama i istraživačkim i tehnološkim centrima; razvoj poslovnih mreža i grupa; kreiranje i razvoj finansijskih instrumenata koji olakšavaju pristup revolving finansiranju kroz zajednički kapital, kreditne i garancijske fondove; obezbeđenje lokalnih infrastruktura i usluga koje doprinose lakšem osnivanju, razvoju i proširenju novih i postojećih poslova, i infrastrukturu za obrazovanje i obuku gde su potrebne za regionalni razvoj i u tesnoj koordinaciji sa komponentom razvoja ljudskih resursa.

Osim različitosti u pogledu oblasti koje obuhvataju, razlika se ogleda i po tipu projekta. Projekti se razlikuju između tzv. velikih projekata (major projects), čija je minimalna vrednost 10 miliona evra, i tzv. manjih projekata (non-major projects), čija je maksimalna vrednost do 10 miliona evra. U okviru IPA komponente III, infrastrukturni projekti u oblasti transporta i životne sredine spadaju u grupu velikih projekata, dok projekti u oblasti konkurentnosti mogu da budu i veliki i manji. Projekti u okviru IPA komponente III – Regionalni razvoj mogu da budu finansirani od strane Evropske unije u maksimalnom iznosu od 85 odsto podobnih troškova. Preostalih 15 odsto finansira se iz nacionalnog budžeta ili kredita međunarodnih finansijskih institucija. Bitna stavka je blagovremena priprema projektne dokumentacije uz preduzimanje svih ostalih pratećih aktivnosti, kao što je rešavanje imovinsko-pravnih odnos, osnivanje javnih preduzeća za upravljanje objektima ili širenje informacija o dostupnosti grant šema i priprema potencijalnih aplikanata.

IPA IV – Razvoj ljudskih resursa

Republika Srbija provodi pripreme za sprovođenje IPA komponente IV kako bi se što bolje moguće iskoristila sredstva iz ovog sektora. Podaci dobiveni sa tržišta rada ukazuju na veoma loše stanje, i ukazuju na to da su većina neaktivnih i nezaposlenih, kao i obeshrabrenih ljudi koji traže posao upravo mlade osobe. To pokazuje da je veza između tržišta rada i obrazovnog sektora veoma slaba. Otvaranje novih radnih mesta i dalje je veoma slabo što predstavlja golem problem Republike Srbije.

Kao i kod IPA komponente III potrebno je da se zadovolji preduvjet za korišćenje sredstava, odnosno sticanje statusa države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji i akreditacije decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, što je Republika Srbija zadovoljila.

Četvrtom IPA komponentom – Razvoj ljudskih resursa podmirena je podrška za pružanje u sledećim prioritetima:

  1. Veća prilagodljivost zaposlenih, preduzeća i preduzetnika, sa ciljem poboljšanja predviđanja i pozitivnog upravljanja ekonomskim promenama, naročito kroz mehanizme doživotnog učenja i povećanja investicija u ljudske resurse od strane preduzeća i zaposlenih; te uspostavljanje i diseminaciju inovativnijih i produktivnijih formi organizacije posla.
  2. Bolji pristup zapošljavanju i održivo uključivanje u tržištu rada ljudi koji traže posao i koji su neaktivni, sprečavanje nezaposlenosti i nezaposlenosti mladih, podsticanje aktivnog starenja i produžavanje radnog veka i povećanje učešća na tržištu rada.
  3. Bolja društvena inkluzija i integracija ljudi kojima je pristup tržišta rada otežan i suprotstavljanje svim oblicima diskriminacije na tržištu rada.
  4. Promovisanje partnerstva i inicijativa za saradnju svih relevantnih zainteresovanih strana, poput društvenih partnera i nevladinih organizacija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou sa ciljem podsticanja reformi u oblasti zapošljavanja.
  5. Proširenje i povećanje investicija u ljudski kapital kroz uvođenje i dalje sprovođenje reformi u oblasti obrazovanja i obuke, povećanje učešća u obrazovanju i obuci, doživotnoj obuci, razvoju ljudskih resursa u istraživanju i inovacijama te saradnji među visokoškolskim institucijama, istraživačko-tehnološkim centrima i preduzećima.
  6. Jačanje institucionalnog kapaciteta i efikasnosti državne administracije i javnih usluga na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i osnaživanje socijalnih partnera i nevladinih sektora, sa ciljem reformi i dobre uprave u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i obuke.

Operativni program razvoj ljudskih resursa ima za ciljeve povećati pristup mogućnostima za formalno zaposlenje razvijanjem lokalnih politika zapošljavanja, povećanjem obuhvata i značaja aktivnih mera zapošljavanja i unapređenjem standarda rada u skladu sa standardima Evropske unije; razvoj celoživotnog učenja i većeg značaja obrazovanja na tržištu rada daljim razvijanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija, jačanjem srednjeg stručnog obrazovanja i promocijom inkluzivnog obrazovanja, počevši od predškolskog; podrška socijalnoj inkluziji ugroženih i ranjivih grupa i njihova dugoročna integracija na tržište rada putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. Okvir za strateško usklađivanje definiše cilj, u vidu unapređenja i razvoja kapaciteta administracije u pretpristupnoj fazi za upravljanje strukturnim fondovima i Kohezionim fondovima.

Prioriteti i mere u okviru IPA komponente III – Razvoj ljudskih resursa:

  • Zapošljavanje i tržište rada – podrška razvoju lokalnih i među-opštinskih politika zapošljavanja; povećanje uticaja mera politike zapošljavanja na osobe koje teže pronalaze posao; suzbijanje neformalne ekonomije.
  • Obrazovanje – unapređenje kvaliteta i značaja srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih u okviru Nacionalnog okvira kvalifikacija; obezbeđivanje pristupa i dostizanja viših nivoa obrazovanja za decu u riziku.
  • Socijalna inkluzija – podrška socijalnom uključivanju putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici; podrška za prelazak za socijalne pomoći na rad kroz aktivaciju.

Projekti u okviru IPA komponente IV – Razvoj ljudskih resursa isključivo su manji i spadaju u skupinu manjih projekta (non-major projects), maksimalne vrednosti do 10 miliona evra. Projekti u okviru IPA komponente IV – Razvoj ljudskih potencijala mogu da budu finansirani od strane Evropske unije u maksimalnom iznosu od 85 odsto podobnih troškova. Preostalih 15 odsto finansira se iz nacionalnog budžeta ili kredita međunarodnih finansijskih institucija. Bitna stavka je blagovremena priprema projektne dokumentacije uz preduzimanje svih ostalih pratećih aktivnosti, kao što je rešavanje imovinsko-pravnih odnos, osnivanje javnih preduzeća za upravljanje objektima ili širenje informacija o dostupnosti grant šema i priprema potencijalnih aplikanata.

IPA V – Ruralni razvoj

Zajednička poljoprivredna politika predstavlja jednu od najznačajnijih politika Evropske unije. Njezina važnost ogleda se i u izdvajanjima iz budžeta Evropske unije za njeno sprovođenje. Imajući u vidu kompleksnost sistema zajedničke poljoprivredne politike, Evropska unija zemljama kandidatkinjama pruža podršku u procesu prilagođavanja poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, kao i za implementaciju zakonodavstva Evropske unije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Implementacija pomoći u okviru pete komponente IPA programa doprinosi održivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti. Kroz proces korišćenja ove komponenta IPA, zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji pripremaju se za korišćenje sredstva iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj.

Sektorski sporazum bliže definiše kriterijume akreditacije koji se odnose na petu komponentu IPA fonda, i za njega se može reći da je osnovni pravni akt na kome se zasnivaju sve procedure u okviru IPARD-a. On definiše osnovne zahteve koje svaka institucija mora da ispunjava u sistemu, način akreditacije, formulisanje osnovnih principa (podela dužnosti, princip četiri oka, rotacije), finansijsko upravljanje, uloga svih aktera u sistemu. Finansijskim sporazumom određuju se finansijski detalji u vezi sa implemetacijom IPARD-a. Institucija koja sprovodi upravljačka ovlašćenja Evropske komisije i poseduje akreditaciju za sprovođenje IPARD programa u Republiki Srbiji je Uprava za agrarna plaćanja sa sedištem u Beogradu.

Ciljevi za sprovođenje IPA komponente V za upotrebu sredstava iz komponente namenjene ruralnom razvoju jesu sledeći:

  • Poboljšanje tržišne efikasnosti i sprovođenje standarda Zajednice;
  • Pripreme za sprovođenje agro-ekoloških mera, kao i strategije lokalnog razvoja sela;
  • Razvoj ruralne ekonomije.

Navedeni ciljevi IPA komponente V ispuniće se kroz primenu sledećih mera:

  1. Ulaganje u poljoprivredu radi restrukturiranja i dostizanja standarda Zajednice kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva. Pomoć po ovoj meri može se odobriti fizičkim i pravnim licima sa ciljem postizanja ekonomske opravdanosti na kraju realizacije investicije, uz obavezu poštivanja minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine, javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja, dobrobiti životinja i bezbednosti na radu. Primeri ove mere ostvaruju se kroz izgradnju i rekonstrukciju objekata, skladišta, nabavku opreme (muzilice, laktofrizi, oprema za farme, itd.) i druge oblike investicija potrebnih za razvoj ruralnog prostora.
  2. Podrška sa ciljem olakšavanja osnivanja i administrativnog rada grupa proizvođača u svrhe adaptiranja proizvodnje i učinka članova grupe proizvođača tržišnim zahtevima, zajedničkog iznošenja robe na tržište, kao i utvrđivanje zajedničkih pravila o informacijama o proizvodnji. Pomoć u ovoj meri ne dodeljuje se grupama proizvođača koje su zvanično priznate od strane relevantnog nacionalnog tela zemlje korisnika.
  3. Ulaganje u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda radi restrukturiranja ovih delatnosti i radi dostizanja standarda Zajednice, s tim da investicije na nivou trgovine na malo nisu uključene u sistem pomoći. Pomoć se može dodeliti u formi investicija u preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 radnika i imaju godišnji obrtaj koji ne prelazi 50 miliona evra, i/ili ukupni godišnji bilans koji ne prelazi 43 miliona evra te tako spada u kategoriju mikro, malih ili srednjih preduzetnika. Prioritet se daje investicijama koje imaju za cilj usklađivanje sa svim relevantnim standardima Evropske unije. Osim navedenih privrednih subjekata, mogućnost korišćenja pomoći imaju i subjekti koji zapošljavaju manje od 750 radnika i imaju godišnji obrtaj koji ne prelazi 200 miliona evra, gde je svrha investicije da se sam privredni subjekat dovede u sklad sa relevantnim standardima Evropske unije. Komisija može, na osnovu adekvatnog zahteva iz zemlje korisnika, da odluči da se pomoć može dodeliti i preduzećima koja ne ispunjavaju navedene kriterijume, odnosno ako su veći od navedenih kriterijuma, za ulaganja potrebna za ispunjavanje posebnih standarda Evropske unije, što podrazumeva posebno skupe investicije, kao na primer izgradnju i rekonstrukciju objekata, nabavka strojeva i opreme i drugo.
  4. Aktivnosti za unapređenje životne sredine i prirode, kroz sprovođenje pilot projekata sa ciljem razvoja praktičnog iskustva u sprovođenju akcija radi poboljšanja životne sredine i prirode, kako na nivou administracije, tako i na nivou poljoprivrednih gazdinstava. Primeri ovih aktivnosti su organska prioizvodnja, rotacija useva, smanjivanje upotrebe đubriva i drugo.
  5. Priprema i sprovođenje lokalnih strategija razvoja sela kroz pripremu projekata saradnje u skladu sa prioritetima ruralnog razvoja i vođenje lokanih privatno-državnih partnerstava kroz osnivanje tzv. „lokalnih akcionih grupa“.
  6. Poboljšanje i razvoj seoskih infrastruktura kroz smanjenje regionalnih razlika i povećanje privlačnosti ruralnih područja za razvoj preduzetništva i obezbeđenje uslova za razvoj ruralnih ekonomija. Prioritet u ovoj meri programa je na investicijama u snabdevanju vodom i energijom, upravljanje otpadom, lokalni pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama, lokalni pristup putevima od posebne važnosti za lokalni i privredni razvoj, kao i infrastruktura i protivpožarne zaštite zbog rizika od šumskih požara.
  7. Podsticanje raznovrsnosti i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti kroz pokretanje privredne delatnosti, stvaranje mogućnosti zapošljavanja i kroz diversifikaciju u nepoljoprivredne delatnosti. Prioritet u ovoj programskoj meri daje se investicijama za stvaranje mikro i malih preduzeća, zanatstva i seoskog turizma radi unapređenja preduzetništva i razvoja ekonomske proizvodnje.
  8. Poboljšanje obuke da bi se doprinelo poboljšanju profesionalnih veština i nadležnosti lica koja su angažovana u poljoprivrednom, prehrambenom i šumarskom sektoru i drugih ekonomskih aktera zaposlenih u oblastima koje pokriva ova komponenta.
  9. Tehnička pomoć predstavlja meru koja se odnosi na asistenciju državnoj administraciji u sprovođenju IPARD operativnog programa. Ova mera usmerena je na pomoć pri uspostavljanju IPARD nadzornog komiteta, sprovođenje aktivnosti monitoringa i evaluacije, održavanje seminara, sastanaka i drugo.

Najznačajniji deo IPARD programa čine izabrane mere te njima država korisnik određuje svoje prioritete koji će biti finansirani kroz IPARD fond. Mere sadrže sledeće podatke: opis stanja u datom sektoru u državi korisniku, ciljeve koje mera treba da postigne, vezu sa drugim merama u IPARD programu, opšti kriterijum i posebne kriterijume prihvatljivosti, vrste prihvatljivih investicija, kriterijum za rangiranje, finansijske detalje, indikatore za monitoring i evaluaciju. Detalji mera objavljuju se na posebnim konkursima, i tu se precizno određuju svi elementi koje korisnik mora da ispuni da bi ostvario pravo na određeni podsticaj. Konkursi za IPARD mere očekuju se krajem 2016. godine.

U cilju korišćenja IPARD fonda bitno je uspostaviti institucionalni okvir koji je neophodan za implementaciju sredstava. Institucionalna struktura sastoji se od upravljačkog i kontrolnog sistema i IPARD operativne strukture. Upravljačko telo obavlja funkciju monitoringa i evaluacije, što podrazumeva određivanje posebnih indikatora preko kojih se prati izvršenje IPARD programa. Upravljačko telo odgovorno je za formiranje Nadzornog tela, koje ima ulogu praćenja implementacije i efikasnosti IPARD programa. Upravljačko telo nadležno je i za koordinaciju funkcija informisanja i publiciteta, koja podrazumeva pravovremeno obezbeđivanje svih potrebnih informacija potencijalnim korisnicima IPARD fonda. Ovo telo najčešće je deo Ministarstva poljoprivrede koji se bavi poslovima ruralnog razvoja. U Republici Srbiji tu ulogu vrši Uprava za agrarna plaćanja sa sedištem u Beogradu. IPARD agencija je najznačajnija institucija, u čijoj se uspešnosti i efikasnosti ogleda i efikasnost primene IPARD fonda koji je komponenta kod koje se implementacija obavlja bez prethodne provere organa Evropske unije. IPARD agencija ima funkcije odobravanja i kontrole obaveza; odobravanja i kontrole plaćanja; izvršavanja plaćanja i računovodstvenu funkciju.

Postupak dodele grantova

Potencijalni korisnik IPARD sredstava pri konkurisanju treba da prethodno obezbedi pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije. To znači da krajnji korisnik mora da na bankovnom računu ima sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije. To je moguće obezbediti kreditom banke ili u slučaju da korisnik ima već osigurana vlastita sredstva. Kada je spreman za investiciju, on konkuriše na objavljeni konkurs IPARD agencije. U ovoj fazi dužan je da dostavi svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. To su razni dokazi i pravne svojine zakupa nad zemljom, dokazi identiteta, dokazi upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava, dokazi da korisnik nema duga prema državi i zaposlenicima, razne izjave i slično, uglavnom identično kao i za nacionalne mere. Osim opšte dokumentacije, potencijalni korisnik obavezan je da dostavi i specifičnu dokumentaciju, kao što je biznis plan, koji u slučaju izgradnje i rekonstrukcije objekta mora da sadrži i precizan spisak radova tj. glavni i idejni projekat, dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja, zdravlje ljudi, zdravlje biljaka, bezbednost na radu, sve u zavisnosti od vrste investicije.

Posle dostavljanja svih potrebnih dokumenata, potencijalni korisnik ulazi u proces odobravanja projekta. Važno je napomenuti da investicija ne sme da bude započeta pre nego što se projekt odobri, odnosno nakon što prođe na konkursu, zadovolji uvjete raspisane konkursom i ostvari potreban broj bodova. Pošto se projekat odobri, korisnik može da započne investiciju, na primer krene u izgradnju građevine, ali ne sme odstupati od svog projekta koji je priložio prilikom konkurisanja. Svaka, pa i najmanja promena biće predmet odbijanja od strane IPARD agencije. Posle odobrenja projekta, korisnik IPARD sredstava stupa u ugovorni odnos sa IPARD agencijom, gde se jasno određuju prava i obveze obe strane, uključujući i prava na žalbu korisnika u slučajevima kada smatra da su mu ugrožena prava. Korisnik je također dužan da se pridržava odobrenog projekta i u toku perioda trajanja investicije prihvata kontrole koje mu šalje IPARD agencija kako bi bili provereni navodi projekta, radovi ili poštovanje trajanja investicije od pet godina. Investicija treba da ima minimalni rok trajanja od pet godina, što znači da je korisnik dužan da u tom vremenskom periodu održi investiciju, odnosno da ne sme da otuđi objekat, da ga proda, da mu promeni namenu, niti da otuđi mašine), a s druge strane mora da dostigne standarde Evropske unije, u zavisnosti od vrste investicije. Ako se ne ispune navedeni uvjeti, korisnik je dužan da vrati sva sredstva.

Pošto je projekat odobren, korisnik počinje sa investicionim aktivnostima prema odobrenom projektu. U zavisnosti od organizacije IPARD agencije, korisnik može u određenom roku ili samo u toku trajanja konkursa da obavi refundaciju utrošenih sredstava u određenom delu sredstava (50 do 70 odsto vrednosti investicije ovisno o meri i konkursu). Korisnik podnosi sve račune, dokaze o uplati sredstava ili drugo, čime dokazuje obavljenu transakciju. Najčešće će refundacija sredstava biti obavljena odjednom, za sva investirana sredstva, ali se kod zahtevnijih investicija može desiti fazno investiranje, pa samim tim i povraćaj sredstava može biti u više faza. U slučaju kupovine mašina postoji ograničenje koje se odnosi na zemlji porekla. To mogu biti samo mašine koje su poreklom iz Evropske unije ili zemalja u posebnom statusu EU (zemlje kandidati, potencijalni kandidati, zemlje EEA i zemlje u okviru Evropske politike susedstva), što će reć da zemlje kao na primer Kina i SAD nisu prihvatljive te oprema nabavljena iz tih zemalja nije prihvatljiva i biće odbijena.

Kontrola korisnika je višestruka. Korisnik će prvo biti proveren u fazi odobravanja korisnika da li je započeo investiciju/kupio opremu za koju konkuriše, što se naziva „nultom kontrolom“. U slučaju da je investicija već započeta, na primer da se krenilo u izgradnju građevine, zahtev korisnika za ostvarivanje prava nad IPARD sredstvina biće odbijen. Druga kontrola odvija se pre isplate sredstava, a cilj je da se utvrdi da li je investicija obavljena u skladu sa predloženim projektom. Ukoliko to nije slučaj, zahtev za povraćaj biće odbijen. Poslednja kontrola obavlja se posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku. To je takozvana ex-post kontrola, koja ima za cilj utvrđivanje da li je investicija održana i da li su dostignuti standardi Evropske unije na kraju investicije. Kontrole mogu da budu i vanredne u zavisnosti od okolnosti, na primer u slučaju prevare, neregularnosti i slično. Korisnik je dužan da čuva svu dokumentaciju od trenutka sklapanja ugovora do trenutka isteka pet godina od realizovane investicije.